Akaricidi u savremenoj fitomedicini

Abstract

PREDGOVOR U enciklopedijama, monografijama, preglednim radovima i drugim publikacijama akaricidi su definisani kao pesticidi namenjeni suzbijanju štetnih grinja. Posle insekata, grinje (Acari) su druga najbrojnija grupa životinja na Zemlji. To su sitne životinje (dužina tela većine vrsta ne dostiže ni 1 mm) koje naseljavaju praktično sva staništa u kojima je moguć život. Posmatrajući živi svet iz svoje antropocentrične perspektive, čovek je napravio i razliku između štetnih i korisnih vrsta grinja. Štetne su one grinje koje se hrane ekonomski značajnim biljkama ili krvlju domaćih životinja i čoveka, dok se u korisne ubrajaju predatori, paraziti i parazitoidi štetnih grinja i drugih štetnih vrsta, kao i grinje koje razlažu organske materije u zemljištu. Među štetnim grinjama ima i takvih vrsta koje su stekle status globalno značajnih štetočina. Od sredine prošlog veka, kada je počela tzv. hemijska era, akaricidi se intenzivno koriste u fitomedicini, veterini i javnom zdravstvu. Na tržištu su se pojavile četiri generacije akaricida sa 15 različitih mehanizama delovanja na grinje, od čega šest tokom poslednje dve decenije. Rezistentnost grinja na akaricide, koja je postala globalni problem, osnovni je razlog za razvoj jedinjenja novih mehanizama delovanja, ali i za traženje alternativnih rešenja koja utiču na ulogu akaricida u fitomedicini. Koliko mi je poznato, nema novijih naučnih monografskih publikacija (na engleskom ili srpskom jeziku) posvećenih isključivo akaricidima. O svojstvima, efektima, toksikologiji i/ili primeni akaricida možemo da čitamo samo u pojedinim poglavljima publikacija o pesticidima i insekticidima. Autori ovih publikacija na različite načine pristupaju definisanju i opisivanju akaricida, stavljajući naglasak na neke od pomenutih aspekata. Predmet ove monografije su akaricidi koji se primenjuju u fitomedicini. U prvom poglavlju knjige prikazano je mesto grinja u životinjskom svetu i opisan njihov značaj u antropocentričnom kontekstu. Takođe, definisan je pojam akaricidi i drugi pojmovi povezani sa njim, opisan je biotest akaricida i izložen koncept toksikokinetičke i toksikodinamičke interakcije akaricida i grinja. U drugom poglavlju prikazani su istorija razvoja akaricida i karakteristike savremenih akaricida koji se koriste u fitomedicini. Novija saznanja iz oblasti toksikokinetike i toksikodinamike akaricida izložena su u trećem i četvrtom poglavlju. Peto poglavlje bavi se subletalnim efektima akaricida na ponašanje, osobine životne istorije i populacioni rast grinja. Rezistentnost grinja na akaricide kao globalni fenomen, faktori i mehanizmi rezistentnosti, kao i mogućnosti upravljanja rezistentnošću razmatraju se u šestom poglavlju. Sedmo i poslednje poglavlje bavi se pitanjem selektivnosti akaricida i njihovim mestom u okviru integralne fitomedicine. Nadam se da će ova monografija biti korisna studentima fitomedicine, naučnicima i stručnjacima u ovoj oblasti, kao i svima koji se interesuju za akaricide. Zahvalan sam Društvu za zaštitu bilja Srbije, koje je prihvatilo da bude izdavač monografije, uredniku izdavačke delatnosti Društva dr Petru Kljajiću, za efikasno rešavanje svih tehničkih pitanja u vezi sa izdavanjem, kao i recenzentima prof. dr Slavici Vuković, prof. dr Dragici Brkić i prof. dr Bojanu Stojniću, za kritičko čitanje teksta i korisne primedbe i predloge.