Antifungalna aktivnost etarskih ulja majčine dušice i bosiljka prema Trichoderma pleuroti S.H.Yu & M.S. Park i Trichoderma pleuroticola S.H. Yu & M.S. Park, prouzrokovačima zelene plesni bukovače

Abstract

Mnoge bolesti i štetočine mogu smanjiti prinos i kvalitet gajenih gljiva, a najveće štete u proizvodnji jestivih pečuraka izazivaju fungalne bolesti čiji prouzrokovači pripadaju istom carstvu kao i njihovi domaćini. Vrste roda Trichoderma, zahvaljujući izraženom mikoparazitizmu, nanose ogromne gubitke u gajilištima pečuraka i prouzrokuju bolest pozantu kao zelena plesan. Najznačajniji prouzrokovači zelene plesni bukovače [Pleurotus osteratus (Jacq.) P. Kummer] su vrste Trichoderma pleuroti S.H.Yu & M.S. Park i Trichoderma pleuroticola S.H.Yu & M.S. Park. Suzbijanje ovih patogena je oteženo zbog malog broja dostupnih preparata i efikasnih mera. Hemijske mere su najčešći način zaštite jestivih gljiva od mikopatogenih gljiva, ali se poslednjih godina sve veća pažnja usmerava ka uvođenju novih bioloških preparata na bazi etarskih ulja lekovitog i aromatičnog bilja ili korisnih mikroorganizama. Efekat gasovite faze različitih koncentracija (0,02; 0,04; 0,08; 0,16 i 0,32 μl mL-1 vazdušne faze) etarskih ulja majčine dušice (Thymus serpyllum L., Lamiaceae) i bosiljka (Ocimum basilicum L., Lamiaceae) na T. pleuroti (KM11) i T. pleuroticola (KM12), ispitivan je primenom dve različite fumigantne metode: fumigantne sa isečkom micelije i fumigantne sa suspenzijom spora (Luković et al., 2018). Određene su minimalne fungicidne koncentracije (MFK) i minimalne inhibitorne koncentracije (MIK), kao i procenti inhibicije rasta micelije za oba ulja. Etarska ulja majčine dušice i bosiljka ispoljila su zadovoljavajući inhibitorni efekat na obe patogene vrste, dok je fungicidni efekat zabeležen samo za ulje majčine dušice na T. pleuroti primenom metode sa suspenzijom spora (MFK=0,32 μl mL-1 vazdušne faze). Vrednosti MIK etarskog ulja majčine dušice za obe patogene vrste iznosile su 0,16 μl mL-1 vazdušne faze, osim za T. pleuroticola u metodi sa suspenzijom spora gde uopšte nije uočena. Procenti inhibicije primenom metode sa isečcima bili su od 47,64 do 100% (KM11) i od 82,69 do 100% (KM12), a primenom metode sa sporama od 58,5 do 100% (KM11) i od 62,12 do 89,73% (KM12). Etarsko ulje bosiljka ispoljilo je znatno jači efekat primenom obe metode, gde su MIK vrednosti bile 0,04 i 0,08 μl mL-1 vazdušne faze za T. pleuroticola, i 0,08 i 0,16 μl mL-1 vazdušne faze za T. pleuroti. Procenti inhibicije za etarsko ulje bosiljka primenom metode sa isečcima su bili od 50,73 do 100% (KM11) i od 71,96 do 100% (KM12), a primenom metode sa sporama od 67,71 do 100% (KM11) i od 90,76 do 100% (KM12). Vrsta T. pleuroticola je pokazala veću osetljivost na etarsko ulje bosiljka primenom obe metode, dok je T. pleuroti bila podjednako osetljiva na oba ulja, s tim da je za etarsko ulje majčine dušice utvrđen fungicidni efekat. Na osnovu ovih in vitro rezultata, odabrana etarska ulja su pogodna za dalja in vivo testiranja.