Antifungalna aktivnost etarskih ulja anđelike i vilinog sita na Trichoderma harzianum Rifai i Trichoderma aggressivum f. europaeum Samuels & W. Gams, prouzrokovače zelene plesni šampinjona

Abstract

Zaštita šampinjona (Agaricus bisporus (Lange) Imbach) u Srbiji i u svetu se uglavnom zasniva na primeni fungicida. Preporuku za zvaničnu primenu ima mali broj preparata: prohloraz u zemljama Evrope i hlorotalonil i tiabendazol u Severnoj Americi. Zbog razvoja rezistentnosti na fungicide i ispoljavanja toksičnosti prema domaćinu koji pripada istom carstvu gljiva (Fungi) znatno je sužen izbor adekvatnih preparata, a velika pažnja je posvećena uvođenju alternativnih mera zaštite i fungicida biološkog porekla. Jedno od alternativnih rešenja u zaštiti može biti primena etarskih ulja. U mnogim istraživanjima su zabeleženi zadovoljavajući rezultati delovanja etarskih ulja na brojne patogene organizme i štetočine, što ukazuje na mogućnost uključivanja etarskih ulja u programe zaštite gajenih kultura i njihove intenzivnije primene u poljoprivredi. Cilj ovog rada bio je da se utvrdi antifungalno dejstvo etarskih ulja anđelike (Angelica archangelica L., Apiaceae) i vilinog sita (Carlina acaulis L., Asteracae), kao i njihove kombinacije (anđelika+vilino sito) na patogene gljive Trichoderma harzianum Rifai i Trichoderma aggressivum f. europaeum Samuels & W. Gams, prouzrokovače bolesti zelene plesni šampinjona, ekonomski najznačajnije bolesti šampinjona. Delovanje različitih koncentracija etarskih ulja ispitivano je mikrodilucionom (1,56; 3,12; 6,25; 12,5 i 25 μg mL-1 za pojedinačna ulja i 1,87; 3,75; 7,5; 15 i 30 μg mL-1 za kombinaciju ulja) i makrodilucionom fumigantnom metodom (0,02; 0,04; 0,08, 0,16 i 0,32 μg mL-1 vazdušne faze) na po tri izolata T. harzianum (T10, T52 i T54) i T. aggressivum f. europaeum (T77, T78 i T85). Delovanje etarskih ulja iskazano je određivanjem minimalne fungicidne koncentracije (MFK) i minimalne inhibitorne koncentracije (MIK). Primenom mikrodilucione metode najjači inhibitorni efekat ispoljilo je etarsko ulje vilinog sita sa MIK od 12,5 μg mL-1 kod T54 i T85 izolata, dok je MIK od 25 μg mL-1 za ovo ulje zabeležena kod preostalih izolata (T10, T52, T77 i T78). Vrednosti za MFK nisu utvrđene pa se smatra da su veće od 25 μg mL-1 za sve ispitivane izolate. Etarsko ulje anđelike nije ispoljilo ni inhibitorni ni fungicidni efekat. Što se tiče kombinacije ova dva ulja, izolati T. harzianum su se pokazali osteljivijim i kod njih su zabeležene MIK od 30 μg mL-1. Fungicidni efekat kombinacije ulja nije zabeležen. Primenom makrodilucione fumigantne metode najviši procenat inhibicije (70% u proseku) zabeležen je kod kombinacije ulja na najvišoj koncetraciji od 0,32 μg mL-1 vazdušne faze kod svih ispitivanih izolata, dok MIK i MFK nisu utvrđene. Dobijeni rezultati ukazuju na bolje kontaktno delovanje testiranih ulja u odnosu na delovanje gasovitom fazom i mogućnost postojanja sinergističkog dejstva.